Zvezdan Terzić kao generalni direktor?![LxEu0fj.jpg]()
- Crvena Zvezda je nakon prošle sezone na čelu sa Terzićem, Božovićem kao šefom stručnog štaba, i igračkim kadrom koji je glavnog konkurenta Partizan u jednom trenutku ostavio na -32 postavila lestvicu na viši nivo u poređenju sa vremenom do tada. Pozitivna atmosfera se osećala u vazduhu, 40 hiljada Zvezdnih navijača tog 21. maja je došlo da pozdravi Zvezdine šampione i stavi im do znanja šta misli o njima, i pruži im podršku u pohodu na dugo očekivanu Evropu. Sve je delovalo kao da se teren priprema za nešto veliko, pompezno i hrabro se najavljivalo učešće u Ligi Evrope, a stidljivo i u Ligi Šampiona, ozbiljna igračka imena su se dovodila u vezu sa našom ekipom i onda...Prilično loše odrađen prelazni rok sa Terzićem na čelu. Već na premijeri protiv amatera sa Malte bilo je jasno da će dotadašnji snovi o Evropi, ponovo po ko zna koji put u istoriji biti raspršeni u dvomeču sa prvim jačim timom koji dođe na megdan srpskom šampionu. I zaista, tako je i bilo.Maltežani su uz neubedljivu igru ipak bili pobeđeni, i Zvezdu je čekao dvomeč sa ozbiljnim rivalom.Ludogorec, kao ekipa koja je do tada u poslednje 3 sezone imala 2 učešća u Evropi (od čega jedno u grupnoj fazi Lige Šampiona). Svima u Zvezdi je bilo jasno da ih čeka jako težak zadatak na putu do Evrope. Kao epilog svega Zvezda ispada i svoj evropski put nastavlja u plej of-u Lige Evrope. Ni mahovi dobre igre, raspoloženi Katai, evrogol Donalda i 55 hiljada Zvezdnih navijača nisu bili dovoljni. Bez sumnje kvalitetniji Ludogorec je otišao dalje, ali i Zvezda je sama sebi pucala u noge. Nije sebi smela da dozvoli tako lošu fizičku spremu, pogrešan odabir pojačanja. Dosta kadrovskih grešaka, i reklo bi se prvi nepoloženi ispit Terzića i svih u klubu. A kako već to biva u životu,na jednu nevolju uvek se nadoveže još nekoliko njih,pa sa tim u vezi navijače je kao grom iz vedra neba pogodila odluka uprave Zvezde da za jednog od najboljih Zvezdninih igrača i stuba odbrane i ekipe, Luisa Ibanjeza proda turskom Trabzonu za 1,4 miliona evra. Čini se da je to bio prejak udarac za sve u klubu da bi se oporavili, i izašli na megdan Sasuolu. Ekipa Crvene Zvezde u Ređo Emiliji je tog 18. avgusta je ličila na sve, samo ne na onu ekipu od pre svega nekoliko meseci.Jak šamar, 3 gola uz mreži i veliku sreću što rezultat nije bio veći, a bilo je izgleda za tako nešto.Revanš u Beogradu samo puka formalnost, i veliko pitanje za Zvezdana Terzića i ceo UO šta i kako dalje? Crveni meteo alarm je bio upaljen, navijači Zvezde prilično nezadovoljni, krenuli su da gube poverenje za generalnog direktora Zvezde kome se ozbiljno drmala stolica. A on? Kao da je u zemlju propao. Čovek koji je do Ludogoreca pompezno najavljivao Ligu Šampiona, šampionske titule godinama unapred, odjednom kao da je nestao. Navijačama je postalo jasno da su stvari daleko od dobrih, pitali su se gde je taj čovek? I konačno, septembra meseca izlazi sa izjavom kako nismo uspeli, da je ipak pretežak put i jači rivali bili na putu Zvezdi i da se okrećemo domaćem šampionatu i duploj kruni.Porazi u derbijima, opet krajnje sumnjiv zimski prelazni rok i naposletku Voždovac. Bilo je jasno, gotovo je! Zvezdan Terzić, i ako je imalo podrške Zvezdaške javnosti, istu je izgubio nakon sramne partije fudbalera Crvene Zvezde na krovu tržnog centra na Voždovcu vođenih Miodragom Božovićem. Tlo pod zemljom se treslo, tektonski poremećaji su pogađali Crvenu Zvezdu tih dana, nezadovoljstvo navijača je eskaliraro.Posledice toga viđene sutradan,a one su glasile "Miodgrag Božović više nije trener Crvene Zvezde!".Navijači su bili jasni u stavu, sledeći mora biti Zvezdan Terzić. Ali on, po ko zna koji put, beži od realnosti i odgovornosti, bez imalo stida i morala odbija da prihvati sopstvenu grešku i kreće u borbu sa FSS-om. Nakon skandaloznog izdanja Crvene Zvezde u tri derbija ove sezone, i poraza od Voždovca Zvezdan Terzić je krenuo u borbu sa Kokezom i čelnim strukturama FSS. Deluje poznato? Ali, pitanje svih pitanja, nas, navijača Zvezde jeste zašto to nije učinjeno kada je Crvena Zvezda imala rezultatsku poleđinu i puna prava za tako nešto? Zašto se nije pričalo o slučaju Vlahović i Nikolić kada je za to bilo vreme, nego sada kada je titula izgubljena? Zašto se Zvezdan Terzić krio iza rezultata koje su mu priredili ekipa i Božović prošle sezone i do tog trenutka? Ovako, sve je izgledalo kao trzaj gubitnika poraženog u bitki koji očajnički pokušava da nađe opravdanja za svoje poteze. Nakon svega, jasno je Zvezdan Terzić nije položio onaj najbitniji ispit, i Zvezdinu publiku niko ne može prevariti. Skupština kluba biće održana 4. i 5. juna. Suštinski, Zvezda ništa epohalno neće dobiti ovim izborima, i to je svima jasno. Biće to estetske promene ljudi koji su već bili, ili se nalazili u i oko kluba.Ono pravo pitanje jeste koliko su oni sposobni da promene stvari na bolje i konačno stave Zvezdu na prave i zdrave noge, i da li će se iskristalisati protiv-kandidat Zvezdanu Terziću? Zanimljiv će biti i odabir novog SD Crvene Zvezde, neka imena su nas već odbila, ali jako je bitna informacija da se na tom polju užurbano radi i da će rezultati biti saopšteni uskoro.
Božović i Đurovski, šta smo imali, šta imamo, a šta ćemo imati?![gbQh9Mp.jpg]()
- Letnja euforija koja je Miodraga Božovića dizala u nebesa splasnula je nakon ispadanja u Evropi, pre svega nakon dvomeča sa Sasuolom kada je Božović bio blizu da podnese ostavku. Ispadanje od Ludogoreca je podelilo navijače- jedni su smatrali da nas je samo malo delilo od Evrope, dok su drugi isticali kako je Ludogorec ipak bio dosta bolji rival. Diskusija o Kanginom crvenom u revanšu u Beogradu pri rezultatu 1:1, nije prestajala da bude aktuelna praktično sve do samog kraja sezone. Čitava jesen bila je vrlo čudna, pobeđivali smo utakmice, ali kvalitet fudbala nije zadovoljavao navijače što se odnosilo na to da je poseta na Rajku Mitiću bila sve manja. Na sve to došao je poraz u derbiju od Partizana (0:1), nemogućnost rovitog Huga koji je čitavu jesen imao "čudan" tretman, da išta uradi i uvođenje Anđelkovića na poziciju levog krila. Božoviću nema šta da se zameri kada govorimo o "manjim" utakmicama te jeseni, imao je rezultate i sem dva remija sa Spartakom i Mladosti- pobeđivao je i to ubedljivo. Tad dolazi do prvih "problema". U medijima je već tražen novi trener za Zvezdu, no Božović je ipak ostao. Posle još dva loše odigrana derbija i poraza od Voždovca kada je Zvezda pala na drugu poziciju- crnogorski trener je podneo ostavku. Kada govorimo o njemu sa trenerske strane, jednostavno se činilo da se ne radi dovoljno na treninzima, ni kada je u pitanju fizička sprema, ni kada je u pitanju taktičko uigravanje linija tima. I u aprilu se Zvezda mučila se neuigranom odbranom, a praktično je od njegovog dolaska bila potpuno bezopasna iz prekida. Korneri za naš tim su više bile šanse za protivnika iz kontre nego za nas. Smisao igre mu se vrlo često svodio na to da bekovi praktično igraju krila i da se što više centrira na centarfora uz to da je jedini koji je "smeo" da kreira po sredini bio Kanga- i to je dobro radio. Čudno je koliko su maltene svi domaći igrači nazadovali, pa i kako su stranci delovali. Jednostavno je teško verovati da su i Mouče i Ruiz onoliko loši koliko se to činilo. Bilo je naravno dosta zamerki i na samo sastavljanje tima, pre svega na Lukovića, Sikimića i formaciju sa dva zadnja vezna koji možda po stajanju na terenu to nisu bili, ali po igračkim kvalitetima i onim što su pokazivali su svakako bili defanzivni vezisti. Najčešći sastav koji je Božoviću igrao bio je sledeći: Manojlović- Petković, Frimpong, Luković, Anđelković- Le Talek, Donald, Kanga- Ruiz, Plavšić, Boaći. Falilo je dosta toga, više ofanzive iz srednjeg reda, veća sloboda krilima, možda i bolje poziciranje igrača na terenu. Pitanje je kakav bi stav zvezdaške populacije bio o Božoviću da je odlučio da ode prošlo leto kada je sigurno imao više opcija za nastavak karijere nego sad.
![XWiS3ul.jpg]()
- Nasledio ga je Boško Đurovski i kako će se ispostaviti- samo privremeno. Nije Đurovski mogao puno toga da uradi za kratko vreme, ali je najbolji derbi Zvezda odigrala upravo pod njegovih vođstvom. Videlo se da forsira više igre po zemlji, ali selekcija tima prosto nije predviđena za to, iako se Đurovski nije ni potrudio da promeni nešto u samoj suštini igre ili da osveži tim nekim mlađim imenima ili pak igračima koji su manje igrali. Jedino sto je uradio bilo je stavljanje Ruiza na tribine, i davanje šanse Vanji Vučićeviću. Ipak, za kratak period je uspeo da uradi solidan posao. Postavlja se pitanje: "Šta sutra?" Kao potencijalni treneri spominju se Vladan Milojević, Ivan Vukomanović, ali i Benito Karbone. Jedno je sigurno, ko god da dođe od njih, moraće da ima bolju saradnju sa upravom (koja god ona bila), i imaće mnogo posla. Ne samo u smislu potpuno nove selekcije tima, visokih ambicija već i u sticanju poverenja i vraćanju nade koju se čini da je zvezdaška javnost pomalo izgubila.
Potpuni remont,ili dopunska selekcija?
![S77ZgXj.jpg]()
- Jasno je da Zvezdu na leto čeka veliki posao po pitanju pojačanja i igračkog kadra, možda i najzahtvenihiji u njenoj bližoj istoriji. Razlog tome su potpuno neplansko dovođenje igrača sumnjivog kvaliteta,pogrešne procene i mnogi drugi faktori koji su uticali na to. Rešenje ovakvog gorućeg problema biće jedno od urgentnih pitanja UO i prevashodno nadolazećeg trenera. Biće to i jedan veliki ispit za sve u klubu, po ko zna koji put ponovljen, ali ovaj put čini se bez prava na grešku. Kada govorimo i igračima, prvo što vidimo je nedovoljno dobra kvalitetna selekcija gde imamo pet igrača u odbrani, a čak šestoricu centarfora. O načinu igre ove ekipe smo već govorili, ali zaista će biti puno posla za novog šefa stručnog štaba. Postavlja se i pitanje da li je neko mogao i bolje od ovog. Kada govorimo o golmanskoj poziciji, na početku sezone Manojlović je zamenio Kahrimana, a na kraju se rokada desila u obrnutom smeru, te na leto dolazimo u situaciju da nismo sigurni ko će čuvati mrežu Crvene zvezde. Supić je uglavnom služio za treninge. Odbrana je bila vrlo neuigrana, a slobodno se može reći i nedovoljno kvalitetna. Gledali smo Petkovića od "sjaja do očaja", podigao je formu pred kraj sezone, ali to nije bilo dovoljno da se zaboravi zaista loša sezona koju je ovaj bek imao, pogotovo u defanzivi. Kao što vidimo alternativu nije imao, a na štoperu su bila samo dvojica igrača, takođe bez zamene, sem kad Le Talek "uleti". Frimpong je takođe došao u veoma dobroj formi, da bi u plejofu bio jedan od slabijih igrača u timu, te je i on svoj status doveo u pitanje. Luković je pak odigrao vrlo slabu sezonu, inferiornost na zemlji, u duelima, u brzini, pa i u vazduhu je jasan pokazatelj da on nije "kadar" da bude deo štoperskog tandema za sledeću sezonu. Anđelković je imao sasvim pristojnu sezonu, sem onog kiksa protiv Voždovca, bio je jedan od glavnih napadačkih opcija sa svojim centaršutevima koji su vrlo često donosili čiste golove, ali i on je muku mučio sa defanzivom. Rezerva mu je bio Milošević koji se nije puno naigrao, ali bi to moglo da se promeni u narednoj sezoni. Vezni red je takođe bio veliki problem, dva defanzivna vezna bez smisla za kreaciju, i u veoma lošem fizičkom stanju, nisu mogli da doprinesu boljitku igre našeg kluba, već naprotiv. Donald je imao prosečnu sezonu, ni blizu one prošlogodišnje, i dok čelnici kluba ističu kako se zasitio, sa strane više izgleda kao da je fizički nespreman. A kada govorimo o fizičkoj nespremnosti, ne možemo da ne spomenemo Le Taleka, čoveka koji je odigrao i daleko najveći broj utakmica za naš tim ove sezone, što u veznom redu, što na štoperu. Francuz je izgledao poprilično pogubljeno u veznom redu uz povremene bljeske koje napravi na utakmici. Ispred njih je bio Kanga koji je bez sumnje statistički imao odličnu sezonu i u čijim rukama su bili "ključevi " ovog tima, ali problematično ponašanje i na terenu i van njega je bacilo na senku svega onog što je uradio. Uz to je uglavnom bio nevidljiv na većim utakmicama, ne toliko zbog pritiska, koliko zbog toga što mu je trebalo više prostora da kreira, i prosto da više lopti potroši da bi nešto iskreirao. Zamene u vidu Poletanovića i Račića nisu bile dovoljno dobre u smislu pokretljivosti, a Milijaš je praktično došao da završi karijeru bez namere da zaigra ozbiljan fudbal. Ristić je neko ko je bio "ni na zemlji, ni na nebu" jer je igrao svuda, a najmanje na svojoj prirodnoj poziciji. Andrija Luković je već i zaboravljen. Krila su tek bila bezopasna, Ruiz je neko ko je obećavao na početku i od koga se očekivalo da praktično zameni Kataia, ali činilo se da nit mu odgovara formacija, nit da on ima samopouzdanja da išta napravi u dresu Crvene zvezde. Prilično frustrirajuće partije gde se i po njemu videlo da ovo nije ono što je baš očekivao. Plavšić je takođe tek povremeno ličio na prošlosezonskog sebe, ali se mora istaći i da je igrao na krilu, što mu nije primarna pozicija. Milić kao zimska akvizicija iz Spartaka se pokazao solidno, možda i više od očekivanog, mada je i on delovao nespremno i sa velikim prostorom za napredak u tom smislu. Srnić je takođe bio alternativa na poziciji krila, ali on ne da nije ličio na prošlogodišnjeg sebe već je bilo vrlo frustrirajuće posmatrati i njegove partije, greške u dodavanjima, nemogućnost probijanja i sve ono s čim vezni igrač ne sme da ima problem. Adžić je delovao kao otkrovenje, ali sem "garbage time-a" nije dobijao ozbiljne minute. U špicu je bio neprikosnoven Boaći, kada neko ima ovakvu statistiku onda je sve jasno. Da je imao pokretljiviji i kreativniji vezni red (računajući i krila), sigurno bi postigao i više pogodaka. Alternativa je bio Vujaklija, s tim da nije dobijao neku preteranu minutažu sem pred kraj utakmice. Sikimić je i u momentima kada je dobijao šansu, vrlo teško pronalazio način da postigne gol, i da zapravo uopšte dođe u tu poziciju. Vučićević je neko kome je Đurovski dao šansu, a na malom uzorku se videlo da ima dosta da radi, pre svega na kretanju. Orlandić tokom proleća nije ni igrao, a najskuplja zimska akvizicija Pavkov je igrao jednom.
Statistika u svim takmičenjima:
Golmani: Filip Manjolović (29 utakmica, 30 primljenih golova), Damir Kahriman (17 utakmica, 20 primljenih golova), Nemanja Supić (3 utakmice, 1 primljen gol)
Odbrana: Marko Petković (40 utakmica, 3 gola i 5 asistencija), Abraham Frimpong (17 utakmica), Aleksandar Luković (33 utakmice i 7 golova), Dušan Anđelković (29 utakmica, 4 gol i 8 asistencija), Stefan Milošević (4 utakmice).
Sredina: Mičel Donald (41 utakmica, 6 golova i 4 asistencije), Damijan Le Talek (48 utakmica, 4 gola i 2 asistencije), Gelor Kanga (33 utakmice, 8 golova i 15 asistencija), Džon Ruiz (33 utakmice, 6 golova i 3 asistencije), Srđan Plavšić (40 utakmica, 8 golova i 10 asistencija), Marko Poletanović (28 utakmica, 4 gola i 1 asistencija), Mihailo Ristić (34 utakmice, 3 gola i 6 asistencija), Nenad Milijaš (10 utakmica), Uroš Račić (10 utakmica), Andrija Luković (7 utakmica), Nemanja Milić (13 utakmica, 2 gola i 2 asistencije), Slavoljub Srnić (33 utakmice, 3 gola i 6 asistencija), Luka Adžić (10 utakmica i 2 gola)
Napad: Ričmond Boaći (20 utakmica, 16 golova i 4 asistencije), Srđan Vujaklija (10 utakmica i 2 gola), Predrag Sikimić (29 utakmica, 9 golova i 3 asistencije), Vanja Vučićević (2 utakmice), Milan Pavkov (1 utakmica), Petar Orlandić (13 utakmica i 7 golova).
Na pozajmicama smo imali 11 igrača i izveštaji iz kluba govore sledeće. Stojanović i Aučo su daleko najbliži prvom timu, prvi je konačno zaigrao dobar seniorski fudbal, ali na poziciji zadnjeg veznog, dok je Aučo u ovih 10 utakmica odudarao kvalitetom od PLS-a. Vićić i Mijailović su igrači čiji ugovor ističe na kraju ove sezone i čija dalja sudbina će zavisiti od novog trenera. Status Jovovića i Ilića će takođe biti poznat uskoro, a ne deluje da će se dobro završiti po njih. Draško Đorđević je zaradio prelom noge i tek će biti spreman za zimske pripreme. Ostali konkurišu za tim uz potencijalne omladince.
Pozajmice: Jovan Vićić (Bežanija, 10 utakmica), Aleksandar Stanković (Grafičar, 26 utakmica), Marko Mijailović (Bežanija, 27 utakmica i 1 gol), Miloš Stojanović (Bežanija, 24 utakmice i 2 gola), Draško Đorđević (OFK Beograd, 7 utakmica i 1 gol), Kalid Aučo (OFK Beograd, 10 utakmica), Vladimir Jovović (Spartak, 10 utakmica i 1 gol), Milan Senić (OFK Beograd, 4 utakmice), Stefan Ilić (Radnički Niš, 1 utakmica), Lazar Romanić (OFK Beograd, 6 utakmica i 1 gol), Milan Panović (Bežanija, 10 utakmica i 1 gol)
Spekulacije sa dolascima: Klub traži jednog, a možda čak i dva desna beka, za sada su najzanimljiviji Stojković iz Minhena koji bi trebao da postane slobodan igrač zbog ispadanja kluba u amaterski rang i Golubović iz Rome koji bi takođe u skorije vreme mogao da dobije papire, a spominje se i Ninkov kom ističe ugovor s Tuluzom. Na poziciji štopera se spominjao Kanon iz Den Haga, štoper koji ima iskustvo igranja u Rumuniji, ali i u reprezentaciji Obale Slonovače, ali zanimljiv je i štoperski dvojac Mladosti- Saničanin, Satara, kao i još par stranih imena, ali i dobro poznatih domaćih poput Mitrovića, pa i Planića i Maraša gde bi potencijalno obeštećenje moglo da predstavlja problem. Na levom beku je najbliži Rodić, takođe kao slobodan igrač, a zanimljiv je i Urošević iz Napretka. Kada govorimo o veznom redu, tu je zanimljiv Saša Zdjelar koji bi verovatno bio doveden na pozajmicu, a maltene je završen dolazak Gobeljića iz Napretka koji bi trebao da pokriva poziciju centralnog veznog. Klub i dalje razmišlja o Melegu iz Vojvodine, ali zbog svega već poznatog će teško doći do saradnje, pa je izvesno da će se okrenuti na inostranom tržištu. Na poziciji krila se osim Saše Jovanovića razmatra i nekoliko stranih imena poput Čukvume Akabuzea iz Boluspora. A ponovo se spominje i Migel Muriljo iz kolubmijskog Deportivo Kalija. Za sada je ovako, dosta će zavisiti i od novog trenera i onoga šta on želi, ali se u klubu poprilično vaga kada su u pitanju stranci čiji kvaliteti čelnicima i nisu toliko poznati.
Spekulacije sa odlascima: Za sada je izvestan odlazak igrača kojima ističe ugovor: Nemanja Supić (Borac BL), Marko Petković (Alaves, Torino), Marko Poletanović (Genk), Nenad Milijaš i Predrag Sikimić. Klub će kako stoje stvari ponuditi saradnju na još godinu dana Lukoviću i Anđelkoviću. Klub ne računa na Petra Orlandića, a postoji opcija i da Andrija Luković pređe u Čukarički, kao i da Srnić promeni klub u slučaju zadovoljavajuće ponude. Od igrača od kojih se očekuje zarada treba napomenuti da je Manojlović blizu ostanka, a da bi i Ristić i Plavšić trebali da promene klub. Prvi čeka konkretizaciju priče s Espanjolom, dok za drugog postoje interesovanja iz Belgije i Rusije. Kada govorimo o stranim fudbalerima, Frimpong bi trebao da ostane i dobije pasoš, dok su Donald i Le Talek blizu odlazak, za prvog su zainteresovani Groningen i AZ Alkmar, a drugi bi trebao da napusti klub uz oprost dugova. Ruiz ima ponudu iz Kine, od tamošnjeg drugoligaša, dok će kako stoje stvari (nakon poslednjeg incidenta) i Kangi biti pronađen novi klub, a Boaći bi trebao da potpiše ugovor sa Zvezdom i da tako mi odlučujemo o njegovoj daljoj sudbini.
A možda u njima leži spas?
![k1Cih5V.jpg]()
- Bez obzira na to što ni omladinci ni kadeti nisu uspeli da osvoje titulu, može se reći da su imali uspešnu sezonu u smislu promovisanja igrača koji su ili će biti spremni za prvi tim. Što se tiče omladinaca, osvojili su 69 bodova (22 pobede, tri nerešena rezultata i pet poraza) uz gol razliku 88:32. Čini se kao da je čitava sezona stala u onu utakmicu protiv Brodarca, nadoknadu vremena, sporan korner i penal kada je praktično titula izgubljena. Omladince (igrači rođeni 1998. i 1999. godine) je sa klupe predvodio Jovan Stanković, čovek koji je pokazao da neguje napadački fudbal i taktiku koja se odnosi na to da lopta što je brže moguće stigne do protivničkog šesnaesterca. Ipak, zbog toga je vrlo često odbrana trpela što i pokazuje odnos datih i primljenih golova. Postojala je i neka nekonstantost u partijama samog tima, što se i ne vidi toliko kroz prizmu rezultata, ali Stanković je na osnovu "pravljenja" igrača, čini se, položio ispit. Najbliži prvom timu su: Luka Ilić, Nikolić, Romanić, Stanojev i Joveljić. Ali je vrlo realno da i igrači koje ćemo obraditi u ostatku teksta dobiju šansu na pripremama.
Golmani: Strahinja Savić (29 utakmica, 30 primljenih golova), Maksim Milović (2 utakmice, bez primljenog gola).
Odbrana: Mateus Viveiros (8 utakmica, bez gola), Nemanja Stojić (10 utakmica, 1 gol), Slađan Rakić (27 utakmica, bez gola), Aleksa Terzić (27 utakmica, 3 gola), Saša Perić (11 utakmica, bez gola), Aleksandar Bogdanović (12 utakmica, bez gola), Antonio Mitrev (7 utakmica, bez gola), Filip Maksić (12 utakmica, 1 gol), Nemanja Milunović (3 utakmice, bez gola), Ranko Jokić (16 utakmica, 1 gol).
Sredina: Ivan Ilić (8 utakmica, 1 gol), Luka Ilić (25 utakmica, 7 golova), Veljko Nikolić (16 utakmica, 5 golova), Stefan Cvetković (28 utakmica, 8 golova), Jug Stanojev (27 utakmica, 9 golova), Stefan Kovač (15 utakmica, 1 gol), Tadija Stojanović (8 utakmica, bez gola), Stefan Mihajlović (17 utakmica, 1 gol), Milisav Sićović (6 utakmica, 1 gol), Balša Goranović (6 utakmica, 1 gol), Đorđe Panić (8 utakmica, 1 gol).
Napad: Lazar Romanić (24 utakmice, 18 golova), Dejan Joveljić (12 utakmica, 8 golova).
-Uz to je neophodno istaći da su povremeno za omladince nastupali i prvotimci: Luka Adžić (15 utakmica, 7 golova), Uroš Račić (12 utakmica, 3 gola) i Vanja Vučićević (1 utakmica, 1 gol). Osvrnućemo se nešto detaljnije na dvanaestoricu igrača koji su izneli ovu sezonu i koje je Stanković video kao osovinu ovog tima. Savić je školovan golman, nije sklon pravljenju grešaka, ali se ipak čini da je ono što je prikazivao slabije i od Stankovića, i od Vićića i od Manojlovića koji su pre njega branili u omladinskoj sezoni. On će imati puno posla na pozajmici na koju će verovatno biti poslat tokom leta, da poradi na postavljanju odbrane, da bude glasniji, da bude autortitativniji i da liniju dovede u rad, mada bi se reklo da je to bio problem svih nabrojanih golmana sem Manojlovića. Viveiros je momak koji je zaigrao na sredini prolećnog dela sezone, pokazao je da je vrlo brz i da je napadački orijentisan. On praktično živi od kombinovanja s krilom, ali to nije prolazilo u tolikoj meri zbog njegovog centaršuta pa i završnog pasa koji nije bio toliko siguran. Ipak, borbenošću je uspeo da nadomesti i fizičke nedostatke u smislu visine i snage kada govorimo o principima odbrane. S obzirom na to da će broj stranaca naredne sezone biti smanjen na četiri, pitanje je koliko će biti u konkurenciji. Stojić je Partizanovo dete koje je jesenji deo sezone provelo u Voždovcu koji je imao najmanje primljenih golova u omladinskoj ligi, i doveden je da zameni Pejovića koji je otišao u Empoli. Radi se o fizički besprekornom štoperu, odličan je u vazduhu, odličan je u oduzimanju lopte, ali se čini da bi više morao da poradi kada govorimo o igri na zemlji, mada se zaista radi o klasičnom štoperu čistaču koji je devedeset minuta fokusiran. Rakić je sasvim drugačiji tip štopera od Stojića, on je odličan s loptom, vrlo dobro čita igru (iako ima malih problemima sa pasovima u prostor), i poprilično podseća na Frimponga. Vrlo često napadi počinju njegovim dugim loptama, vrlo često ume da povuče i iznese loptu, ali postoji inferiornost u skoku (visok je oko 180) kao i momenti dekoncentracije. Radi se o vrlo pismenom levonogom fudbaleru koji podjednako dobro može da pokrije i pozicije levog beka i defanzivnog veznog. Terzić je jedini reprezentativac iz naše odbrane. Radi se o ofanzivno orijentisanom beku, i on je kao i Viveiros vrlo sklon tome da kombniuje sa krilima, a zbog dobre tehnike u stanju je i sam da povuče loptu, ipak čini se da bi i on mogao da poradi na centaršutu. Kada govorimo o defanzivi, primetno je da je u važnijim utakmicama uglavnom na polovini odbrane verovatno jer se plaši šta će se desiti ako ostavi rupu, jednostavno nema poverenja u svoje defanzivne sposobnosti i na tome treba da se radi. Za razliku od Viveirosa, on je fizički na seniorskom nivou. U veznom redu bio je trojac koji je možda i najviše pokazao ove sezone, to su Ivan i Luka Ilić, kao i Veljko Nikolić koji su pokazali da nisu slučajno reprezentativci. Ivan Ilić je momak koji je rođen 2001. godine, ali igra sa tri godine starijima i odskače. Radi se o neverovatno školovanom fudbaleru, odličnom tehničaru, i nekom ko je u stanju da dobro otvori napad, što dugom loptom, što prodorom. Znamo da vas ovaj opis podseća na Grujića. I on bi pak morao da poradi na defanzivi, fino oduzima lopte, ali mora više da prati šta se dešava u tom segmentu igre. Bilo je uživanje gledati njegov prodor posle kog je dao gol na derbiju omladinaca, strašan dribling je izveo po desnom krilu i plasirao loptu u dalji ugao. Luka Ilić je vrlo sličan svom bratu, s tim Ivan deluje snažnije, a Luka pokretljivije. Neverovatan box-to-box igrač, i tu ide posebna pohvala, u Zvezdu je došao kao krilni igrač, ali pozicija centralnog veznog je savršena za njega. Izuzetno brz, tehnički nadaren, dobrih kreativnih sposobnosti, ali bi zaista morao da poradi na snazi. Jeste žilav i sve to stoji, ali trebaju mu mišići, mnogo je mršav, ali se zaista radi o igraču koji je možda i najviše pokazao u ovoj omladinskoj sezoni. Nikolić je odigrao nešto manji broj utakmica jer u sred sezone došao iz OFK Beograda. Odlično se razume s Ilićima i zaista su neverovatno dobro izgledali na terenu, radi se o pravoj desetci, koja nije spora, što je neobično za desetke s ovog podneblja. Nikolić je vrlo brz, vrlo pokretljiv, i čak sasvim dobro defanzivno odgovoran za poziciju koju igra, uz to krasi i odličan šut. Zaista veliki talenat. Tandem krila činila su dva izuzetno brza i efikasna igrača- Cvetković i Stanojev. Cvetković je kapiten ove ekipe i neko ko je zaista pokazao da najviše voli da igra velike utakmice. Ipak, problem su one "male" utakmice, dosta varira u igrama, vrlo često deluje indisponirano na terenu, iako se zaista radi o izuzetno brzom i snažnom fudbaleru. Čak bismo rekli da je fizički na nivou snažnih seniora. Ima odličan šut i generalno je vrlo opasan u završnici, problem pak predstavlja skroman asortiman tehnike, uglavnom se oslanja na pretrčavanje. Stanojev je svakako najveće otkriće ove sezone, došao je kao otpisani klinac Vojvodine koji je kadetsku sezonu proveo u OFK Hajduku, ali još letos na turniru u Švajcarskoj je pokazao da se radi o neverovatnom talentu. Još više prostora je dobio odlaskom Petra Milića u Anže, a stigao je da pokaže da može da postigne gol iz svih živih pozicija i da je u stanju da pretrči svakog igrača. No, sasvim je dobar tehničar, lopta mu se lepi za nogu i zbog toga je vrlo često aktivan u završnicama, ali i u defanzivi, jer se radi o igraču koji najviše trči u ekipi. Izborio je i status reprezentativca gde je praktično jedan od glavnih igrača. U napadu je bio dvojac Romanić i Joveljić, obojica reprezentativci, i obojica dobri igrači na drugačiji način. Romanić je pokazao da je ovo bila njegova omladinska sezona, a uspeo je da upiše i seniorske minute u dresu OFK Beograda. Prekomanda sa levog krila u špic donela je veliki korak u karijeri Romanića, prosto je neverovatno kako uvek uspe da se nađe u šansi, ima neverovatno kretanje, i uz to je u stanju i da povuče loptu i da iskombinuje sa svojim veznim redom. Po svom ovom opisu neodoljivo podseća na Huga Vieiru, naravno da je pred njim još mnogo rada da dođe na taj nivo, ali je takav tip igrača, uz dodatak da bi morao da poradi na završnici, da je bio smireniji u nekim momentima dao bi 30 golova. Joveljić je čitavu jesen mučio muku s povredom. Ali kada se vratio na proleće, delovalo je kao da nije ni odsustvovao sa terena. Radi se o igraču koji "jede loptu", da se žargonski izrazimo, ali on je zaista neko za koga nema izgubljene lopte, bez obzira na to što je napadač, agresivan je, kreće se, vrši pritisak i pre ili kasnije će postići gol, to se prosto vidi na terenu. Morao bi da radi na tehnici, iako ima zaista vrlo dobru završnicu, ali često se desi da jednostavno tehnički ne isprati sve ono što treba za postizanje gola. Uz to je neveorvatno opasan u skok igri i neverovatna je pretnja posle prekida i centaršuteva (iako je nešto viši od 180). Ostali su imali nešto manje uloge, važno je istaći pak da će većina ovih igrača imati pravo da igra i naredne sezone (sem Stojića, Cvetkovića, Romanića i prvotimaca), ali pitanje je koliko će Puača želeti da rastura svoju generaciju igrača rođenih 2000. godine.
- Kada govorimo o kadetima, vredi istaći njihovu fenomenalnu sezonu i pomalo nesrećan poraz u derbiju protiv Partizana koji je odlučio prvaka. Ostvarili su 75 bodova u sezoni sa 24 pobede, tri nerešena rezultata i tri poraza uz neverovatnu gol razliku od 113 postignutih golova i 24 primljena. Puačina ekipa je bila nestvarno efikasna, ipak primetno je i da je odbrana funkcionisala poprilično dobro i da je ipak postojalo više discipline nego kod omladinaca. Zaista je ova ekipa pokazala veliki timski kvalitet i na terenu su vrlo često izgledali kao seniori, dakle jedna vrlo pametna ekipa. Nećemo ih detaljnije analizirati jer je naredna sezona, odnosno omladinska krucijalna za njih, ali par stvari se mora napomenuti. Odlični golman Gordić koji zaista nastavlja plejadu talentovanih golmana koje Zvezda ima, fenomenalne fizičke predispozicije uz jedan autoritativan stav na terenu. Vihorni desni bek Kostić koji je bez obzira na svoju poziciju neverovatno tehnički dobar i vrlo ofanzivan, sa mnogo prostora u defanzivi. Tu je i ofanzivni vezista Gavrić koji je praktično mozak čitavog tima i neko od koga svi napadi kreću, tehnički odličan igrač. Na krilima su pravu opasnost predstavljali Bosić i Savić, što govori i broj postignutih golova. Bosić je odličan dribler, praktično predstavlja vrstu krila koji ovde polako izumiru, u stanju je da naniže po par igrača, i vrlo je pohvalno da igrač koji se u tim godinama toliko oslanja na tehniku uspeva da bude toliko efikasan, po našem mišljenju igrač koji je najviše pokazao u kadetskom timu ove sezone. Tu je i Savić koji je pokazao takođe veliku efikasnost i odlično ubacivanje iz drugog plana, ali i veliki prostor u tehničkim segmentima. Kao i Šikanjić koji je na kraju ipak završio kao drugi strelac lige, i koji će u omladinskoj sezoni morati da poradi na većem učestvovanju u samoj igri. Naredne sezone će dres kadeta nositi momci rođeni 2001. godine, a neki od njih su već osetili kako je to igrati u kadetima, to su golmani Krstović i Tasić, štoper Eraković, krilo Velikić i centarfor Kupusović.
![eoNrkRi.jpg]()
Golmani: Miloš Gordić (22 utakmice, 14 primljenih golova), Luka Krstović (11 utakmica, 6 primljenih golova), Marko Đurić (7 utakmica, 3 primljena gola), Veljko Tasić (2 utakmice, bez primljenog gola).
Odbrana: Aleksandar Kostić (26 utakmica, 4 gola), Marko Janković (23 utakmice, bez gola), Marko Kojić (25 utakmica, 1 gol), Marko Konatar (28 utakmica, bez gola), Marko Brkić (21 utakmica, 2 gola), Strahinja Eraković (19 utakmica, 1 gol), Dušan Ristović (3 utakmice, bez gola), Damjan Daničić (25 utakmica, bez gola).
Sredina: Nikola Simonović (20 utakmica, 3 gola), Željko Gavrić (25 utakmica, 6 golova), Mihailo Aćimović (27 utakmica, 7 golova), Milan Savić (25 utakmica, 14 golova), Radivoj Bosić (26 utakmica, 15 golova), Stefan Santrač (24 utakmice, bez gola), Jovan Ilić (26 utakmica, bez gola), Milan Tomić (19 utakmica, 7 golova), Marko Dobrilović (15 utakmica, bez gola), Vukan Đorđević (11 utakmica, 3 gola), Luka Velikić (7 utakmica, 4 gola).
Napad: Milan Šikanjić (25 utakmica, 25 golova), Nikola Veselinović (20 utakmica, 12 golova), Njegoš Kupusović (8 utakmica, 1 gol), Stefan Torbica (7 utakmica, 2 gola).
Sve u svemu, ovom prilikom bi poželeli u narednoj sezoni puno sreće igračima, stručnom štabu, UO i svim navijačima Zvezde. Da nam svaka, za korak bude bolja od prethodne. I da sledećeg maja slavimo duplu krunu!
Na svetu sve si nam, za bolje ne znamo i nebo nad nama celo je zvezdano. Dok srce kuca u nama, ti Zvezdo nisi sama!
![6vNpWR0.jpg]()
Bogi & Markoss
