Dragi ljubitelji fudbala, pred nama je 25. sezona Premijer lige, najpopularnijeg i jednog od najzanimljivijih fudbalskih takmičenja na svetu. Tradicionalno, ove godine će nastupati dvadeset klubova, od kojih su novajlije Barnli, Midlzbro  i Hal Siti, dok su velikani Njukasl i Aston Vila i vazda simpatični Norič morali tokom leta da organizuju selidbu u niži rang.

Sezonu za nama je u potpunosti obeležio jedan klub – naravno, reč je o Lester Sitiju. Bajka Lisica je započeta na startu sezone, naglo je počela da se razvija od 16. januara kada su zaposeli prvo mesto na tabeli da bi vrhunac doživela drugog maja kada je Lester i teoretski obezbedio titulu nakon remija jedinog njihovog pratioca Totenhema sa Čelzijem. Lesterova priča, po mnogima najveća i najznačajnija u istoriji ovog takmičenja je doživela neviđeni hajp, ali su istini za volju Ranijeri i njegovi momci to apsolutno zaslužili. Osim Lestera, prošla sezona će ostati upamćena i po velikim Čelzijevim i malo manjim Evertonovim mukama, usponu Totenhema i Vest Hema, još jednoj stabilnoj kampanji Sautemptona i ne tako stabilnim  Mančester Junajteda i Liverpula, kao i po tipičnom Arsenalu.

Evropska priča je ponovo potvrdila da engleski klubovi i dalje poprilično zaostaju za vodećim španskim triom i minhenskim Bajernom, ali određeni pomak ipak jeste ostvaren i to zahvaljujući prolasku Mančester Sitija u 1/2 finale Lige šampiona, čime je taj klub postao deveti engleski kome je to pošlo za rukom, i odličnim nastupima Liverpula koji je bio jedno poluvreme udaljen od osvajanja Lige Evrope, da bi na kraju ipak poklekao pred gospodarima ovog takmičenja, sjajnom Seviljom.

Period između dve sezone je obeležen dolaskom (ili povratkom) nekih od najvećih trenerskih imena na klupe premijerligaša, najskupljim transferom u istoriji i brojnim drugim poprilično skupim prelascima, s obzirom da su klubovi iz Premijer lige ponovo bili najjaktivniji učesnici na svetskom fudbalskom tržištu. O tome, ali i generalno o stanju u klubovima pred početak sezone, više u narednim redovima (uz značajnu napomenu da mnogo toga ipak može biti promenjeno do kraja prelaznog roka) …

LESTER SITI

ARSENAL

TOTENHEM

MANČESTER SITI

MANČESTER JUNAJTED

SAUTEMPTON

VEST HEM JUNAJTED

LIVERPUL

STOUK SITI

ČELZI

EVERTON

SVONZI

VOTFORD

VEST BROMVIČ ALBION

KRISTAL  PALAS

AFC BORNMUT

SANDERLEND

BARNLI

MIDLZBRO

HAL SITI

Takođe, ovogodišnju sezonu obeležiće i još neki detalji – prvi put nakon duže vremena Premijer liga će se upravo tako i zvati, dakle bez označenja imena sponzora; lopta prilikom izvođenja sa centra neće više morati da ide napred tako da će početni udarac verovatno često izvoditi jedan igrač; Vest Hem će biti jedini klub u ligi koji će igrati na terenu sa atletskom stazom; od ove sezone stupa na snagu ugovor o prodaji tv prava vredan rekordnih 5,1 milardu funti koji je uostalom jedan od glavnih uzroka velike finansijske moći engleskih klubova... Inače, ovde možete videti kako će izgledati dresovi premijerligaša u novoj sezoni, a ovde raspored mečeva.

Ali, sve napred navedeno je gotovo nevažno u odnosu na suštinu i ono zbog čega svi mi volimo Premijer ligu, a to su momenti i čitavi mečevi prave fudbalske magije i čarolije, poput ovog, ili ovog, ili ovog, ili ovog, ili ovog, ili ovog. Dobro, ova poslednja dva i ne baš.

U iščekivanju magije, dame i gospodo, dobrodošli na temu posvećenu sezoni Premijer lige 2016/17.

Dragi ljubitelji fudbala, pred nama je 25. sezona Premijer lige, najpopularnijeg i jednog od najzanimljivijih fudbalskih takmičenja na svetu. Tradicionalno, ove godine će nastupati dvadeset klubova, od kojih su novajlije Barnli, Midlzbro  i Hal Siti, dok su velikani Njukasl i Aston Vila i vazda simpatični Norič morali tokom leta da organizuju selidbu u niži rang.

Sezonu za nama je u potpunosti obeležio jedan klub – naravno, reč je o Lester Sitiju. Bajka Lisica je započeta na startu sezone, naglo je počela da se razvija od 16. januara kada su zaposeli prvo mesto na tabeli da bi vrhunac doživela drugog maja kada je Lester i teoretski obezbedio titulu nakon remija jedinog njihovog pratioca Totenhema sa Čelzijem. Lesterova priča, po mnogima najveća i najznačajnija u istoriji ovog takmičenja je doživela neviđeni hajp, ali su istini za volju Ranijeri i njegovi momci to apsolutno zaslužili. Osim Lestera, prošla sezona će ostati upamćena i po velikim Čelzijevim i malo manjim Evertonovim mukama, usponu Totenhema i Vest Hema, još jednoj stabilnoj kampanji Sautemptona i ne tako stabilnim  Mančester Junajteda i Liverpula, kao i po tipičnom Arsenalu.

Evropska priča je ponovo potvrdila da engleski klubovi i dalje poprilično zaostaju za vodećim španskim triom i minhenskim Bajernom, ali određeni pomak ipak jeste ostvaren i to zahvaljujući prolasku Mančester Sitija u 1/2 finale Lige šampiona, čime je taj klub postao deveti engleski kome je to pošlo za rukom, i odličnim nastupima Liverpula koji je bio jedno poluvreme udaljen od osvajanja Lige Evrope, da bi na kraju ipak poklekao pred gospodarima ovog takmičenja, sjajnom Seviljom.

Period između dve sezone je obeležen dolaskom (ili povratkom) nekih od najvećih trenerskih imena na klupe premijerligaša, najskupljim transferom u istoriji i brojnim drugim poprilično skupim prelascima, s obzirom da su klubovi iz Premijer lige ponovo bili najjaktivniji učesnici na svetskom fudbalskom tržištu. O tome, ali i generalno o stanju u klubovima pred početak sezone, više u narednim redovima (uz značajnu napomenu da mnogo toga ipak može biti promenjeno do kraja prelaznog roka) …

LESTER SITI

ARSENAL

TOTENHEM

MANČESTER SITI

MANČESTER JUNAJTED

SAUTEMPTON

VEST HEM JUNAJTED

LIVERPUL

STOUK SITI

ČELZI

EVERTON

SVONZI

VOTFORD

VEST BROMVIČ ALBION

KRISTAL  PALAS

AFC BORNMUT

SANDERLEND

BARNLI

MIDLZBRO

HAL SITI

Takođe, ovogodišnju sezonu obeležiće i još neki detalji – prvi put nakon duže vremena Premijer liga će se upravo tako i zvati, dakle bez označenja imena sponzora; lopta prilikom izvođenja sa centra neće više morati da ide napred tako da će početni udarac verovatno često izvoditi jedan igrač; Vest Hem će biti jedini klub u ligi koji će igrati na terenu sa atletskom stazom; od ove sezone stupa na snagu ugovor o prodaji tv prava vredan rekordnih 5,1 milardu funti koji je uostalom jedan od glavnih uzroka velike finansijske moći engleskih klubova... Inače, ovde možete videti kako će izgledati dresovi premijerligaša u novoj sezoni, a ovde raspored mečeva.

Ali, sve napred navedeno je gotovo nevažno u odnosu na suštinu i ono zbog čega svi mi volimo Premijer ligu, a to su momenti i čitavi mečevi prave fudbalske magije i čarolije, poput ovog, ili ovog, ili ovog, ili ovog, ili ovog, ili ovog. Dobro, ova poslednja dva i ne baš.

U iščekivanju magije, dame i gospodo, dobrodošli na temu posvećenu sezoni Premijer lige 2016/17.

Ajmo ciganii , live ponovo radi!! 

Da uzmemo sve ove godine!!

Na ovoj temi ćemo postavljati strimove za praćenje košarkaških mečeva. 
Naime, u ovom i prvih nekoliko postova, biće postavljeni linkovi ka sajtovima gde se mogu naći kvalitetni strimovi, za lakše pronalaženje prenosa utakmica iz raznih košarkaških takmičenja. Radi preglednosti, linkovi ka sajtovima će biti ostavljeni u prvih nekoliko postova na početnoj strani, dok će strimovi za pojedinačne mečeve biti brisani na kraju sedmice od strane moderatora. 

Cilj teme je da forumašima olakša pronalaženje strimova za utakmice, i da smanji gomilanje postova tipa ''ako ima neki potok, neka neko postavi'', ''stream pls'' i sličnih na matičnim temama klubova, reprezentacije, kao i svih evropskih i nacionalnih takmičenja. Takođe za kolege forumaše koji žive u dijaspori i nisu u mogućnosti da preko TV-a prate utakmice koje se emituju na domaćim sportskim televizijama.

Za početak, evo nekih od popularnijih sajtova za pronalaženje linkova za košarku:

LiveTV
http://livetv.sx/en/allupcomingsports/3/

LemonSport
http://www.sportcategory.com/c-6.html

RojaDirecta
http://www.rojadirecta.me/

StreamHunter
http://www.drakulastream.eu/basketball-live-streaming-video.html

LSHunter
http://www.lshunter.net/live-basketball.php

ATDHE
http://atdhe.ru/en/basketball

WiziWig
http://www.wiziwig.tv/competition.php?part=sports&discipline=basketball

FirstRow
http://xn--frstrowsports-39b.eu/basketball

Myp2p
http://xn--2-wtbmbm.eu/basketball

StopStream
http://www.stopstream.com/6-basketball.html

VipBox
http://xn--vipbx-p29a.tv/basketball

VipLeague
http://www.vipleague.se/sports/basketball.html

LiveBasketball(potrebna je registracija, prenosiće sve mečeve sa prvenstva, takođe ima i snimaka mečeva)
http://www.livebasketball.tv/live?ICID_HOM_TOP_1

BalkanSport(takođe potrebna registracija, uglavnom se može pronaći većina mečeva šampionata sa ex-SFRJ prostora)
http://www.balkansport.info/showthread.php?5654




Što se tiče nacionalnih šampionata:

ArenaSport1(prenosi ABA, KLS, KRK, verovatno ACB i još takmičenja, u zavisnosti od otkupa prava prenosa)
http://www.profreetv.com/index.php?content=watch&tvid=256
(linkovi za ostale kanale Arena Sporta biće naknadno postavljeni)

RTCG(biće prenosa Budućnosti u ABA i EC, kao i mečeva domaćeg prvenstva)
http://rtcg.me/tv/tv-uzivo.html

VektorTV(radi samo u Srbiji, prisutni kanali  RTS1,RTS2 i HRT2 koji prenose meceve sa SP, kao i pojedinih nacionalnih šampionata)
http://tvsvuda.vektor.net/

NaVidiku.rs(mogu se pronaći isti kanali kao na Vektoru)
http://www.navidiku.rs/tv-uzivo/tv-kanali-srbija

Za prenose MZT-a u ABA, kao i pojedinih mečeva domaćeg prvenstva Makedonije
http://play.mrt.com.mk/

Za Telemach Ligu Slovenije
http://new.livestream.com/zivo/LIGATELEMACH

VTB liga
http://www.vtb-league.com/en/video/united-league-tv.htm#vid=33148&vtid=1




Što se snimaka mečeva tiče:

ABA
http://www.abaliga.com/n72/ABA_Contents/League_Video

KLS
http://www.kls-video.com/

Prva B liga Srbije
http://www.kss-live.com/bml/video.php

ACB
http://www.rtve.es/alacarta/videos/baloncesto/
kao i ovaj
https://www.youtube.com/user/jugarenequipo/videos?sort=dd&view=0&flow=list&live_view=500

VTB
http://www.vtb-league.com/en/video/united-league-tv.htm#vid=33144&vtid=1





Ovim putem bih želeo da izrazim veliku zahvalnost Bekrinju, za ogromnu pomoć oko prikupljanja materijala, i naravno ovo je samo za početak pošto se prvenstvo jako približilo. Šta budemo naknadno pronašli, editovaćemo i dodati u ovaj post.

Takođe, svako ko ima i može neka postavi neki od sajtova koje nismo pomenuli, i nadam se da ćemo imati puno noviteta u odnosu na prvobitni post. Svaka pomoć bi bila značajna. 

Za početak, tema će verovatno biti premeštena na PDF Svetsko Prvensto (kada bude otvoren, sve u dogovoru sa moderatorima), pošto u međuvremenu neće biti bitnijih takmičenja, a po završetku vraćena na PDF Košarka.

Još bih se unapred zahvalio svima koji će pomoći u unapređivanju teme, uz nadu da će nam svima olakšati gledanje i uživanje uz kvalitetnu košarku.

Фудбалски клуб Милан је основан 1899. године од стране Енглеских произвођача чипки и канапа Херберт Килпина, Алфреда Едвардса и још четворице Енглеза. Данас се клуб такмичи у Серији A, а само две сезоне је провео у нежем рангу такмичења. Милан своје утакмице игра на стадиону Сан Сиро који још носи назив Ђузепе Меаца и чији је капацитет 80,018 места. Милан је уз Реал Мадрид најтрофејнији клуб на свету, са седам трофеја првака Европе, три Интерконтинентална купа, два Купа Купова, седамнаест трофеја првака Италије, пет купова Италије...

Милан је основан под именом Milan Cricket and Football Club од стране Енглеза Алфреда Едвардса и у његову част клуб се зове Милан (енглески изговор) а не Милано како би било по италијанском. Бирају се црвено-црни дресови, да би се истакла жеља, жестина и велика борбеност екипе. Због црвено-црне комбинације Милан је доби надимак Росонери. Први трофеј (Medaglia del Re) освојен јe 1900. док је прва титула првака Италије освојена 1901.год. 1908. године један део клуба, није желео да призна италијанску доминацију и одваја се, па тако настаје FK Internacionale (Интер Милан), уз Јувентус Миланов највећи ривал.

После Првог светског рата, следи период лоших резултата и стагнације, а тај период се прекида 40их година и онда почиње Миланова "прва златна eрa". Милан осваја титулу после 44 године предвођен тројицом Швеђана: Гунар Греном, Гунар Нордалом и Нилс Лидхолмом. Посебно се истакао Гунар Нордал, са 35 голова у сезони 49/50 тј. рекордом који још није надмашен. Доминација је потврђена победом над Јувентусом у Торину од 7-1.

Милан постаје шампион 1955, 1957, 1959, и 1962. када је тренер био Нерео Роко, творац Катанаћа. Највеће звезде тима у то време били су Ђани Ривера и Хозе Алтафини. Управо је Алтафини био јунак утакмице против Бенфике 1963. године када је Милан по први пут постао првак Европе. Уједно било је то први пут да један клуб из Италије осваја овај пехар. Током 60их Интер је углавном освајао титуле али Милан је имао јако успешну сезону 1967/68, постали су још једном прваци Италије, али што је битније освојен је и Куп победника Купова. Наредне сезоне освојена је друга титула КЕШ, овога пута против Ајакса,

Међутим после тога Милан опет пада у кризу и финансијску и резултатску. 70их година освојена су 3 национална купа и Куп победника Купова 1973, а десети скудето и прву звезду изнад грба доноси Ђани Ривера 1979. Међутим у сезони 79/80, утврђено је да су Милан и Лацио намештали неке мечeве па су пребачени у серију Б. Милан се одмах наредне године вратио у серију А али због катастрофалне игре те сезоне по други и последњи пут се враћа у нижи ранг.

Након великих потешкоћа, 1986. године клуб купује тада познати индустријалац Силвио Берлускони, и почиње да вуче потезе који ће Милан вратити на старе славе и одвести га још даље. Генијалан потез је био довођење, тада млaдог, Арига Сакија, као тренера и феноменалног холандског триа: Руд Гулит, Марко Ван Бастен и Франк Рајкард. Од Италијана доведени су Анћелоти, Донадони и Гали. Врло брзо, 1987. се осваја титула а наредне сезоне и КЕШ, који је одбрањен наредне године. Такође у две године су освојена и две Интерконтиненталне титуле. Сакија мења Фабио Капелом, са којим Милан осваја титуле од 1992. дo 1994. године, направивши сезону без пораза. 1994. освојен је још један КЕШ у легендарном финалу против Барселоне победом од 4:0. Oкосницу тима су чинили Дејан Савићевић који је у Милану прозван "Геније", Роберто Костакурта, Деметрио Албертини, Били Костакурта и наравно харизматични капитен Паоло Малдини. Такође током 90их Милан је учествовао у још два финала, тада већ ЛШ, '93 од Марсеја, касније је установљено да су играчи Олимпика били допинговани, и '95 од Ајакса. Сезона 1995/96 са Росијем, Барезијем, Костакуртом, Панућијем, Малдинијем, Албертинијем, Донадонијем, Савићевићем, Бобаном, Десаијем, Веом и Бађом је последња у којој је Капело предводио тим и освојио последњи трофеј са Миланом, био је то шампионат, 15и по реду за Милан.

Одласком Капела настају муке, резултати више него лоши, тренери се смењују као на траци: Табарез, опет Саки, враћа се Капело на само годину дана али неуспешно, а избор играча је био крајње упитан. Доведена је гомила фудбалера из Норвешке и Шведске, као и из Холандије. 1998 на Сан Сиро стижу из Удинезеа тренер Закерони и играчи Бироф и Хелвег. Уз још неколицину веома просечних играча, Сала, Гули, Ђунти, Ајала... Закерони чини чудо и поред знатно јачих екипа, пре свих Фиорентине, Лација, Јувентуса и Парме осваја титулу са Миланом. Наредне сезоне стиже "чудо од играча" из Украјине - Андреј Шевченко, но резултати су опет очајни а када је и сезона 2000/01 лоше кренула Закерони добија отказ.

Проћиће још неколико сезона док на клупу Милана не седне Карло Анћелоти...

Наставиће се ...

Iza nas je jedna turbulentna sezona! A i kakva bi inace i bila, kada je u pitanju Partizan?
 
Evropska odiseja krenula je sasvim fino. Prvo je eliminsan gruzijski šampion Dila Gori (1:0 i 0:2), a u trećem kolu nas je dočekao rumunski gigant i bivši evropski šampion - Steaua. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina, očekivanja nisu bila prevelika. Ipak, nakon, sasvim solidnih 1:1 u Bukureštu, apetiti su porasli. Humska je za revanš, posle dugog vremena, bila rasprodata. A utakmica? Utakmica je bila za pamćenje! Verovatno najboljih 90 minuta crno - belih momaka, koji nisu poklekli nakon deficita u prvom poluvremenu, što nije baš bilo karakteristično za prethodne generacije. Na kraju, udruženim snagama, izvojevana je pobeda (4:2) i nakon dve utakmice obezbeđen je bio ligaški deo jednog od dva UEFA takmičenja!


 
U međuvremenu, u domćem takmičenju nismo blistali, ali se niko nije preterano obazirao na te rezultate jer smo dogurali na korak od Lige šampiona, a i bodovi se dele pri kraju sezone. Ali, avaj...
 
Poslednja prepreka do ostvarenja sna, se nažalost ispostavila kao nepremostiva. Beloruski BATE Borisov, nas je nakon dve tvrde i teške utakmice, eliminisao zbog pravila gola u gostima (1:0, i 1:2). Ipak, igrački nije bilo toliko blizu, deluje da su nas Belorusi rutinski odradili. Šteta. Pali smo bez ispaljenog metka, a možda je moglo i jače i bolje. Ostala je Liga evrope i sasvim fina zarada. Protivnici u grupi su bili Athletic Bilbao, AZ Alkmaar i Augsburg. Izuzeno atraktivni rivali, a očekivanja su bila minimalna.
 
Superliga je od lošeg nastavila, preko goreg, do katatastrofalnog stanja. Nakon svega 13 kola, zaostatak nad liderom šampionata iznosio je 11 bodova, pa su se svi alarmi popalili. "Žrtva" je bio, ko drugi, no trener ekipe. Rukovodstvo je otpustilo Zorana Milinkovića, a na njegovo mesto je došao Ljubinko Drulović. Mora se spomenuti da je Milinković imao maksimalan učinak u prva dva kola LE, pobedivši AZ (3:2) i Augsburg (1:3).
 

 
Od Drulovića se očekivalo da stabilizuje ekipu, započne seriju pobeda u Superligi i da ostane u borbi za prva dva mesta u LE. Nažalost, situacija se nije uopšte popravila. Užasni rezultati u "domaćici" su se nastavili, a u Evropi su usledila dva rutinska i očekivana poraza od Bilbaoa. Tako se i Drula, nedugo nakon dolaska našao na "vrućoj stolici". Ekipa i nije toliko loše igrala, koliko su rezultati bili neprihvatljivi. Ekipa je nastavila da pada i pada, te je razlika u odnosu na prvoplasiranu Zvezdu, nakon 22 kola i pre zimske pauze, iznosila nestvarnih 26 bodova! Ni najavljena podela bodova nam više nije mogla pomoći. Titula je izgubljena. Što se tiče domaćih takmičenja, ostao je samo kup.
 
Ipak, postojala je šansa da se sezona "izvuče" i da ekipa prezimi u Evropi (prvi put nakon sezone 2003/04)! Sve je bilo u našim rukama. Pobeđen je AZ i u gostima, te je u poslednjem kolu bio dovoljan i nerešen rezultat na našem stadionu, protiv Augsburga. Čak bi nas i minimalni poraz vodio dalje (kao i 0:2). Sve je počelo idealno, brz pogodak Abua i potpuna kontrola utakmica. Ali, kako to obično biva sa Partizanom, jedan detalj može srušiti sve. Primljen gol u posledjim trenucima poluvremena i momentum je potpuno nestao. Početkom poluvremena smo primili još jedan i situacija je postala alarmantna. Svima, kojima je crno - bela boja u srcu, uopšte nije bilo svejedno. Na to se nadovezao i crveni karton Živkovića... Poslednjih desetak minuta je bilo puko preživljavanje. Totalni fokus na odbranu i nada da ćemo izdržati.
 
I onda "košmarna" sekvenca.

Spoiler

Vratili se flešbekovi promašenih penala protiv Artmedije, Ilićevog promašaja protiv Reala, Markovićevog protiv Intera...
89. minut - Brasanac sam u kontri. Jedan na jedan sa golmanom. Šansa da sve bude rešeno. Ipak gubi balans, uspeva nekako da šutne... preko gola. Već u narednom minutu, gužva u našem kaznenom prostoru, Bobadila se najbolje snazi i gol. 3:1. Augsburg prolazi. Mi ispadamo. Muk na stadionu. Komešaju se oscećanja neverice, mučnine i besa... Sve je nestalo. Nismo upeli.

 

https://pbs.twimg.com/media/CtdMNFBXEAAATfH.jpg:large

 

PG: 4. Filip Čović (89), 10. Nikola Vukasović (91), 0. Aleksa Radanov (98)

SG: 5. Dejan Davidovac (95), 6. Mirko Đerić (95), 4. Ivan Ćorović (98)

SF: 11. Stefan Lazarević (96), 21. Nikola Žižić (94), 7. Danilo Ostojić (96)

PF: 43. Džona Bolden (96), 12. Aleksandar Bursać (95), 16. Radoš Šešlija (92)

C: 8. Dragan Apić (95), 35. Đorđe Kaplanović (95), 15. Petar Vuković (97)

 

Klub su napustili: Đoković, Radovanović (Borac Čačak), Miladinović (Napredak), Kenić (Smederevo) i Jeković.

Panteri ponovo u ABA ligi. Vidjecemo koliko ovaj mladi tim moze, na papiru svakako kandidat za ispadanje. Ali ne treba podcijenjivati mladost i talenat ovih igraca, predvodjen iskusnim plejmejkerom Filipom Covicem. Jedno je sigurno, bice uzivanje pratiti ovaj mladi tim i razvoj igraca pod palicom Slobodana Klipe.

Postoje indicije da ce tim pojacati dva ili tri igraca iz Metalca, ali otom potom. Neka je sa srecom!

Zavrsava se jedan deo nase kosarkaske istorije. Mnogo se pricalo o razlici izmedju mogucnosti i zelje, pisace se i dalje, ali je nesporno da je ovaj covek mnogo uradio za Srbiju i u ovom mandatu

 

 

Gospodine Ivkoviću, hvala na svemu! Stari vuk je posle dva mandata i ukupno 13 godina na klupi kao selektor nacionalnog tima zaslužio da mu Srbi večno kliču ime

Foto: Profimedia

“Obavili smo posao, a ja ekipi želim uspeh u Španiji“, rekao je Dušan Ivković (70) i oprostio se poslednji put od klupe nacionalnog tima, na kojoj je boravio u dva navrata, od 1988. do 1996. i 2008. do 2013. godine.

 

Uz sijaset medalja, sjajnog vođenja tima, kultnih izjava i neponovoljive harizme koju je gradio u nekoliko generacija košarkaške reprezentacije, ostaće na samom vrhu najvećih zemlje košarke – Srbije!

Sa nacionalnim selekcijama Srbije, SR Jugoslavije i SFRJ Jugoslavije osvojio je šest mealja medalja neevropskim prvenstvima, svetskim špampionatima i olimpijskim igrama.

Prvu medalju posle zlata na Univerzijadi 1987, osvojio je u prvoj godini svog mandata, bilo je to srebro na Olimpijskim igrama u Seulu.

Foto: MNpress

Nizala su se zlata na evropskim šampionatima (1989, 1991. i 1995 godine). Između toga, Jugoslavija je pod njegovom palicom bila i najbolja na svetu 1990. godine.

Vratio se kada je bilo najteže i to na kakav način. Godine 2008. potpisao je četvorogidšnji ugovor i prihvatio se posla kojeg bi malo ko na svetu. Posustalu srpsku košarku podigao je na neviđen nivo osvajanjem srebra 2009. godine na EP u Poljskoj. Nova generacija igrača, predvođena Teodosićem, Veličkovićem, Tepićem, vratila je veru u srpsku košarku, a stari vuk Ivković je bio blizu još jednog velikog rezultata.

Foto: AP/Tanjug

Sreća i sudije nisu bile na našoj strani 2010. u Turskoj, Srbija je bila četvrta na svetu. Iako mu je istekao ugovor 2012. godine, na još jednu godinu je prihvatio da sa ponovo novom generacijom napravi nešto. Obećao je Svetsko prvenstvo pred Sloveniju, to je ostvario, a da nije bilo meča sa Španijom, nego nekom drugom selekcijom, možda bi se medalja ponovo našla na grudima naših košarkaša.

I konačno je rekao “dosta”. Umoran, nije smogao snage da skroz najavi odvajanje od reprezentacije, biće tu uvek kao vrsta pomoći i podrške novom stručnom štabu.

Foto: AP/Tanjug

U pravu je! Dosta je nosio svetlo u tunelu i pokazivao put, hajde da vidimo da li ovaj napaćeni sport, koji godinama nije na mestu koji u našem narodu zaslužuje, može da ide samo napred, ali bez Dude.

Biće teško, ali mora da se proba.

Gospodine Ivkoviću, veliko hvala!

 

 

Bez obzira da li pripadali onom delu koji misli da je moglo vise ili onom koji je stava da je izvucen maksimum, vreme je da se okrenemo buducnosti i da zaboravimo price sta je bilo i sta je moglo. A buducnost nam je vezana za ovog coveka

 

 

Aleksandar Saša Đorđević: Ni u čemu nisam klasičan

21 Okt 2013

 

 

Aleksandar Saša Đorđević.

 

 

Najozbiljniji kandidat za mesto selektora košarkaške reprezentacije, Aleksandar-Saša Đorđević, u intervjuu za Story priča o stanju, ali i potencijalnim rešenjima u srpskom sportu. Načela koja navodi svakodnevno primenjuje u privatnom životu i vaspitavanju ćerki Tare i Tese koje je dobio u braku sa suprugom Sekom.

Iako je tokom svoje igračke karijere osvojio gotovo sve što se osvojiti moglo, proslavljeni košarkaš Aleksandar - Saša Đorđević (46) najponosniji je na svoj najveći trofej - porodicu: suprugu Aleksandru - Seku (46) i ćerke Taru (15) i Tesu (11). Iako ga mnogi smatraju za najboljeg plejmejkera srpske i jugoslovenske košarke svih vremena, Sale nacionale, kako ga mnogi i danas zovu, skromno se osmehuje prisećajući se magičnih partija, lucidnih poteza i istorijskih poena kojima je armije navijača činio srećnim i ponosnim. Zakleti partizanovac koji je poslednjih godina i jedan od ambasadora Unicefa, u intervjuu za Story otvoreno priča o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, o svojim nadama, željama i očekivanjima. On se osvrnuo na leptiriće koji su ispunili dane pred polazak starije ćerke u srednju školu, nasmejao se na izjavu mlađe mezimice kako će početi da trenira košarku i prisetio se trenutka kada je pre više od dve decenije prvi put video svoju suprugu s kojom je osamnaest godina u braku.

 

 

 

Story: Šta je potrebno za jedan skladan, uspešan i srećan bračni život?

- Potpuno razumevanje, mnogo priče i otvorenosti, pre svega. Naš život je, generalno, kompleksan, dosta promena je iza nas, mnogo gradova i zemalja u kojima smo živeli. Seka je bila ta koja je svoj profesionalni život ostavila po strani zato što je odlučila da prati mene. Nije nam bilo lako, ali pričali smo o svemu i uvek: o njenom i mom načinu života, zajedničkom, o karijeri, a posebno kada su na svet dolazila deca. Žena sportiste živi jedan određeni način života koji nije jednostavan.

Story: Osamnaest godina ste u braku. Kako ste se upoznali?

- Upoznao nas je Nebojša Ilić, naš zajednički prijatelj, a kasnije i kum s kojim sam tada provodio najviše vremena. Seka je s njim išla u školu, bili su u istom razredu i najbolji drugari. Godinu dana pripremao je teren za upoznavanje, meni je govorio: Imam devojku za tebe, a njoj: Imam dečka za tebe. Mi smo ponešto znali jedno o drugom, ali ne mnogo. Bilo je to vreme bez Facebooka, mobilnih telefona, online slika. Organizovao nam je sastanak tako što ni jedno ni drugo nije obavestio da će nas upoznati. Meni je rekao: Budi tu i tu u toliko sati, kao i njoj. Kada smo stigli, samo je izgovorio: Ovo je Seka, ovo je Sale. A sad ćao. I otišao je ostavivši nas same. Tako je krenulo.

Story: Jeste li odmah znali da je ona ljubav vašeg života?

- Jesam, a siguran sam da je i s njene strane bilo isto.

 

 

 

Story: Šta nju odvaja od svih drugih žena?

- Pored toga što je lepa, privlačna i atraktivna, svakako njena duhovitost, smejao sam se pored nje po ceo dan. Imala je, a i danas ima, specifičan šarm kojim pleni, razoružava, na to sam definitivno pao.

Story: Ćerke su vam odavno u školskim klupama. Koliko im pomažete oko svakodnevnih obaveza?

- One su nam prva i osnovna briga, pogotovo Seki koja je pored njih stalno, vodi računa o svakom i najmanjem detalju u njihovom odrastanju. Na svu sreću, njih dve su izrasle u dobre, lepo vaspitane devojčice koje dobro uče, nasmejane su i vedre, a trudićemo se da takve i dalje budu. Starija Tara sama ide u školu, a mlađa Tesa još ne. Brinemo se kada krene, ali ona nam uvek pošalje poruku: Stigla sam, sve je OK. Upravo danas je krenula u srednju školu tako da su prethodne tri noći, zbog leptirića u stomaku, protekle bez spavanja, a sada je očekujemo da se vrati i da vidimo kako je prošao prvi srednjoškolski dan.

Story: Utičete li na njihov izbor budućih zanimanja?

- Ne, niti na izbor sporta ili škola. Trudimo se da ih upoznamo sa mnogo stvari koje bi trebale da znaju i da onda prepoznaju šta je za njih dobro. Ako me pitaš da li igraju basket, nijedna ga ne igra. Za sada je mlađa izjavila kako bi želela da trenira, ali nešto mi je neuverljiva. (Smeh)

Story: Imate dve ćerkice, a da li ste nekada maštali i o sinu?

- Iskren da budem nisam, pogotovo ne sada. Njih dve su potpuno ispunile i prosvetlile naš život. Nisam imao posebne želje pogotovo posle rođenja prve ćerke koja je bila mezimica i maza, a posebno posle dolaska na svet druge, koja je još veća maza. Zaista sam jako srećan po tom pitanju, a valjda ću biti srećan i kada počnu da upoznaju dečkiće i na njihovim svadbama, ali šta je - tu je. (Smeh).

Story: Upravo to sam htela da vas pitam…

- Nemoj da me pitaš (smeh). Nemoj to da me pitaš…

 

 

Story: Tinejdžerski period je u životu svakog deteta nestabilan. Plašite li se da bi i njih dve mogle da budu izložene raznim porocima i kako im objašnjavate šta treba, a šta ne treba da rade?

- Apsolutno. Potrebno je mnogo priče, otvorenosti i iskrenosti u odnosu sa decom. Tu je Seka šampion, pošto sve o njima zna, vodi računa, traže joj savete, ali ni ja ne zaostajem. Nemamo tabu teme, pričamo o svemu. Jako smo zabrinuti i strepimo od mogućnosti da bi mogle zapasti u neke neprijatne situacije, ali s druge strane, ne možemo ni da ih stavimo pod stakleno zvono. Jedino što možemo jeste da ih naučimo kako da izbegavaju da dođu u takve situacije. Sad su negde u tom periodu, Tara već želi da izađe, počele su da je zanimaju diskoteke, ali veoma brzo smo to presekli i objasnili joj da je još rano.

Story: Da li je i to razlog zbog koga ste se priključili Unicefovom projektu Škola bez nasilja?

- Osnovni cilj Škole bez nasilja jeste uspostavljanje kvalitetnijeg života u Srbiji, osposobljavanje i edukovanje mladih da postanu bolji ljudi. Njen glavni smisao ogleda se u tome da pomogne u kreiranju njihovih mladih ličnosti, da objasni i usadi jedan životni i ljudski kvalitet, a to je kako biti tolerantan, nenasilan, da nauče da cene i poštuju, da budu poštovani, da budu prijatelji i da čuvaju prijateljstva, a to su zaista velike vrednosti.

Story: Zbog čega ste rešili da započnete saradnju sa kompanijom Uniqa?

- Uniqa se pojavila na tržištu kada je kupila jedno osiguranje, a s obzirom na to da su oni iz Austrije i da je njihov nacionalni sport skijanje, želeli su za promotera sportistu koji se bavio najpopularnijim sportom. Budući da je to tada bila košarka, a danas je primat preuzeo tenis - ali vratićemo se mi, to vam obećavam (smeh), oni su izabrali mene, a i ja sam, moram to da priznam, izabrao njih. Za mene je profesionalnost u životu i na poslovnom planu izuzetno važna karika, a da je i njima, dokazuju svojim odnosom prema našem tržištu na kojem stalno rastu.

Story: Koliko ste zajedno uspeli da doprinesete kvalitetu života kod najmlađih? Šta su vam glavni ciljevi?

- Uradili smo mnogo stvari, i onih koje sam ja predložio njima, ali i onih koje su oni predložili meni. Nadam se da smo pomogli, a i naš dalji rad ići će u smeru toga da doprinesemo poboljšanju kvaliteta života kod dece Srbije. U planu su nove akcije o kojima će se tek čuti.

 

Story: Spadate li u klasičan prototip balkanskog muškarca?

- Nisam siguran da znam šta znači ta kovanica, ali mislim da nisam klasičan ni u čemu.

Story: Ko je autoritet u vašoj kući?

- Mislim da smo oboje, imamo slične stavove i podržavamo se u svim odlukama.

Story: Kako gledate na podelu poslova na muške i ženske?

- Ne postoji klasična podela, svako ko može pomaže da se spremi, skuva, ode u prodavnicu, baci đubre... To su normalne životne stvari kod normalnih ljudi i ne bežim od njih, mada nisam baš neki specijalac u kućnim poslovima, ali ništa mi nije teško. Nema muško-ženskih poslova, svako može da napravi sve u kući, ukoliko to želi, pa čak i vi žene (smeh).

Story: Zbog čega vam prija život u Italiji pa ste rešili da tamo ostanete?

- Jednostavno smo se zaljubili u način života u Milanu. Sigurno je da su ćerke odigrale važnu ulogu u donošenju takve odluke, one su nam bile vodilja. Prijalo nam je društvo kakvo je italijansko, grad kakav je Milano, edukacija u školama koju smo izabrali za njih. Ne kažem da bi one bile drugačije u Beogradu ili bilo gde drugde, ali kada je čovek na raskrsnici i krene desno, onda se ne pita šta bi bilo da je krenuo levo.

 

Story: Koliko vam je slava donela, a koliko uzela?

- Kad si mlad, jako prija to što te ljudi prepoznaju, vrata ti se lakše otvaraju, a s druge strane slava oduzima neku dozu privatnosti i opuštenosti. Moram priznati da se ne žalim, vrlo lako sam se s tim izborio i normalno prihvatio i jednu i drugu stranu.

Story: Koliko mogu neistine iznete u medijima, a koje se tiču vaše privatnosti, da vas povrede i uznemire? Odakle dolaze takve stvari i ko ih plasira?

- Jednostavno - to je Srbija. Ovo je jedna tema koja je mnogo kompleksna i pošto ne mogu da je objasnim, najbolje je i da se ne upuštam u nju, a nemam ni potrebu. Imam svoje mišljenje, ali ono nije za novine.

Story: Nedavno ste proslavili četrdeset šesti rođendan. Kako ste se proveli?

- Lepo. U krugu porodice i bliskih ljudi, sa nekoliko prijatelja otišli smo u jedan lep restoran.

 

Story: Kako gledate na godine i prolaznost?

- Nemam nikakav problem, osim što me sve više bole koleno, kuk i zglob. Sve drugo je isto.

Story: Družite li se i dalje sa prijateljima koji su vam bili bliski kada ste bili perspektivan košarkaš?

- To su mi najbolji prijatelji. Najbolji prijatelj mi je čovek s kojim sam odrastao i koji je uvek tu, uz mene, u svim situacijama.

Story: S kojim ste saigračima iz nekadašnje jugoslovenske reprezentacije ostali u kontaktu?

- Sa svim saigračima iz bivše Jugoslavije sam blizak i u kontaktu, bar telefonskom, kako s onima iz moje generacije, tako i sa starijima. Drago mi je da sam deo njihovih života, a i oni mog.

Story: Ove godine navršilo se 30 godina od početka vaše igračke karijere u Partizanu. Šta vam je on predstavljao tada, a šta danas?

- Veliku ljubav i ostvarenje dečačkih snova. Iz navijačkih redova i sa tribina odakle sam klicao Kići, Praji, Arseniju, Bobanu Petroviću, odjednom sam prešao ogradu, obukao dres i delio iste svlačionice s nekima od njih. Ponosan sam na iskreno prijateljstvo s njima protkano uzajamnim poštovanjem koje, uprkos razlikama u godinama, i dan-danas traje. S ponosom gledam na Partizan, navijam za Partizan, trudim se da se ime Partizana i dalje čuje i glorifikuje po svetu.

Story: Sa Partizanom i reprezentacijom tokom karijere osvojili ste praktično sve, a mnogo puta svojim potezom odlučivali ste pobednika. Koja vam je pobeda najdraža?

- Bilo ih je nekoliko koje su pratile moju karijeru sa Partizanom i reprezentacijom. Svi pamte posebno one sa šutevima u poslednjim sekundama. Meni su najdraže ona nad Huventudom 1992. kada smo osvojili Kup šampiona i pobeda nad Hrvatskom na Evropskom prvenstvu 1997. trojkom u poslednjoj sekundi.

Story: Svojevremeno se pričalo da je svađa sa pokojnim Draženom Petrovićem bila razlog vašeg neigranja na Evropskom prvenstvu 1989. godine u Zagrebu. Da li je to istina?

- Jeste! Posle jedne utakmice u Zagrebu, koju smo izgubili posle dva produžetka, u lice mi je rekao: Ti mali zapamtićeš kada ćeš igrati u reprezentaciji! Nikad više! Na to sam ga, onako pozdravljajući se, stišćući ruku, pošteno izvređao. Sećam se da je tri dana pre objavljivanja spiska sa 16 igrača koji idu na pripreme, tadašnji selektor Duda Ivković izjavio: Saša Đorđević je najbolji jugoslovenski plejmejker, a kada je posle tog intervjua, koji i dan-danas čuvam, objavljen spisak, mene nije bilo na njemu. Bio sam jako razočaran i kasnije te godine otišao sam u vojsku.

Story: Iz Partizana ste, nakratko, otišli u NBA ligu. Zašto ste se ubrzo vratili?

- Posle godinu dana provedenih u vojsci, otišao sam u Ameriku na poziv skauta Boston Seltiksa koji mi je rekao: Ti možeš odmah da igraš. Tada nisam imao menadžera, nego sam otišao na probu. Tek kada sam prošao i kad su mi ponudili ugovor, upoznao sam svog menadžera. Sećam se da sam u kolima, na parkingu ispred sale u kojoj se igrala letnja liga, i s njim potpisao ugovor. Drugačije je to bilo nego sada. Dan pred sam početak prvenstva trebalo je da se odluče između dva igrača, mene i Čarlsa Smita koji je na Olimpijskim igrama 1988. bio kapiten američke reprezentacije. Pošto su izabrali njega, vratio sam se u Partizan i nastavio svoju karijeru nekim drugim tokom, a on je dva meseca posle toga izazvao jednu veliku saobraćajnu nesreću zbog koje je četiri godine proveo u zatvoru. Bio je sjajan momak koji je čak u jednom momentu igrao i za Zvezdu, ali sudbina je tako htela.

Story: Šta vam se dopalo, a šta vam nije prijalo u američkom načinu života?

- Imao sam 22 godine i to mi je bila prva velika promena. Otišao sam sa Sekom i nije nam bilo lako. Tada u tim menadžerskim agencijama nisu postojali ljudi koji vode računa o igračima, koji te zivkaju i pomažu ti da se snađeš. Osećao sam jednu veliku prazninu i bol u grudima, veliku nostalgiju kada sam posle treninga ostajao sam. Način života mnogo se razlikovao od onog u Beogradu i Srbiji.

Story: U Ameriku ste ipak otišli još jednom?

- Posle osvajanja Kupa šampiona 1992, imao sam mnogo poziva i ponuda iz SAD, ali nisam želeo da idem jer sam hteo da igram u Evropi, da budem nosilac igre ili najbolji igrač vrhunskih ekipa. Posle Olimpijskih igara 1996. ipak sam otišao u NBA jer je to bio poslednji trenutak, ali mislim da je tada već bilo kasno zato što sam navikao da me ovde maze, paze i sa svojih 29 godina nisam bio spreman da sedim na klupi. Vratio sam se u Evropu i nastavio svoju karijeru u Barseloni.

 

Story: Odlučili ste da okačite patike o klin 2005. godine. Da li vam je bilo teško?

- Imao sam već 37 godina, porodica i ćerke su mi bile u prvom planu. Nisam više ni fizički mogao da izdržim igračke zahteve jer poslednjih godina konstantno sam bio pod terapijom i injekcijama zbog bolova u kuku. Bolelo je toliko da sam poslednjih godina plaćao terapeutu po pet evra da mi posle treninga izuje desnu patiku. (Smeh)

Story: Kakva je situacija s tim vašim starim povredama?

- To su stare povrede i moram da idem na operaciju, a to ću i uraditi, ali tek kada prođe skijaška sezona.

Story: Igračku karijeru zamenili ste trenerskom. Ne tako davno pričalo se o tome da ćete postati selektor reprezentacije Srbije?

- Zaista je bilo ponuda, ali u to vreme bilo je suviše rano da sednem na klupu reprezentacije. Tražio sam od ljudi koji su mi nudili to mesto da pre svega uspostave kriterijume za selektora jer ih nisam ispunjavao. Bio sam samo jako dobar bivši igrač, a to naprosto nije dovoljno da sedneš na klupu reprezentacije Srbije. Potrebno je mnogo više, da trener stekne određeno iskustvo i savlada male tajne velikih majstora. Sada je, što se tiče moje karijere, situacija drugačija, ali o tom – potom.

Story: Postoji li mogućnost da sada prihvatite poziv? Priča se da ste baš vi najozbiljniji kandidat za selektora?

- Zna se red i način. Kad i ako dođe do poziva za razgovor na tu temu, naravno da ću biti spreman da popričamo, kao što bi bio svaki iole ambiciozan trener kome se ukažu takva prilika i poverenje.

Story: Gde je danas mesto srpske reprezentativne i klupske košarke?

- Gledajući ovo Evropsko prvenstvo koje je jako dobro, izuzetno su me prijatno iznenadili ozbiljnošću, igrom i požrtvovanjem. Na dobrom smo putu da se vratimo među reprezentacije koje na velikim takmičenjima osvajaju medalje. Sigurno je da je to zasluga trenera Dušana Ivkovića, kao i njegovog tima i saveza, ali pre svega igrača koji imaju iskren i predivan odnos prema dresu.

Story: Klubovi se nalaze u nezavidnoj materijalnoj situaciji, koje je, po vama, rešenje tog problema?

- Ne može država da preuzme sve na sebe. Kriza je velika, ne samo u sportu, već generalno i u društvu. Naš sistem stalno je zahtevao finansiranje iz budžetskih sredstava i privatnih kompanija pa je potpuno logično da sada, kada su i država i privreda u problemima, krenu da uskraćuju tu pomoć. Sport, generalno, mora da menja svoj sistem, sportska društva treba polako da prerastaju u društva koja se privatizuju.

Story: Šta treba da se uradi?

- Jedino rešenje je da klubovi konačno postanu ozbiljne kompanije koje zarađuju novac. Sada to nisu, pogotovo ne u košarci. Treba tražiti model poslovanja i privatizacije, a da bi do toga došlo, oni prvo moraju da postanu vlasnici infrastrukture potrebne za rad. Na taj način raste vrednost kluba, ali i mogućnosti za prosperitet. Velike ili večite, kako ih još zovu, treba da vode uspešni poslovni ljude koji kroz svoj portfolio mogu da im garantuju normalno funkcionisanje bez glavobolja. 

Story: Upravo rukovodstva večitih apeluju za pomoć…

- Nije dobar način da se putem medija moli, uslovno rečeno plače, za pomoć i puko preživljavanje. Naravno da Crvena zvezda i Partizan imaju najveću težinu, ali ne smatram da sve sekcije koji su pri ovim društvima moraju da imaju istu tu težinu. I država Srbija, iako mala i siromašna, trebala bi da odigra svoju ulogu, definiše pravac razvoja sporta i kaže šta je to primarno kod nas. Ne možemo da budemo šampioni u svim sportovima, ali u nekima u kojima imamo tradiciju, talenat, znanje, koji su praćeni od strane naroda, možemo.

 

 

 

Izvinjavam se sto je intervju iz nekog nesportskog magazina, ali to je (ako se ne varam) jedini intervju koji je dao posle EP i u kome se pominje njegova kandidatura za selektora.

U svakom slucaju, iako jos nije zvanicna informacija sa svih strana se cuje da je Aleksandar Djordjevic, igracka legenda, nas novi selektor. 

Uz zelju da postane i trenerska legenda neka mu je (a i nama) sa srecom.

u svakom porazu
ja sam video deo SLOBODE

danas pocinju pripreme ... nekako mi ne ide da se i dalje odlaze okretanje novog lista. nisam ovo imao u planu, ali eto - ponovo preuzimam 1 odgovornost kada to niko ne zeli

godina u retrovizoru, sa premalo radosti i previse briga, staje u pitanje bez jednostavnog odgovora - sta posle herojskog doba? kada su iza poslednjeg jurisa vitezova ostali samo prah i pepeo nedosanjanog sna

nepoznato poglavlje lezi ispred nas

i nada da buducnost nije nesto unapred odredjeno i kako cemo se jednog majskog dana vratiti tamo gde pripadamo

jer PARTIZAN, da pozajmim misao ernesta hemingveja, nije stvoren za poraze. "moze biti unisten, ali ne i pobedjen"

dobrodosli na ovaj humani topic